Not known Details About Yoga
Not known Details About Yoga
Blog Article
Amma je poznata kao duhovni učitelj milionima ljudi na planeti, međutim okolnosti u kojima je njena duša sazrela do najvišeg i najplemenitijeg nivoa nisu bile nimalo blage i bezrižne.
U ovom razdoblju je izraslo najgušće raslinje ezoterzma i okultizma. Kao posljedica susreta kršćanstva s gnozom nastaje gnosticizam, koji izjednačava spoznaju, gnosis, sa spasenjem, što je klasični oblik teozofije. Spasavajuća spoznaja nije racionalna, nego prolazi kroz iskustvo prosvjetljenja i neka je vrst obnove izgubljenog jedinstva s božanskim. Ta spoznaja je ezoterična, njezin predmet zaokupljenosti je čovjekov skriveni ili «tajni» Ja, zato su gnostici izabranici, mudraci, posjednici istine i spasenja. Glavno je spoznati istinu, a ne uzvjerovati u nju, po čemu se gnosticizam i kršćanstvo u bitnom razilaze. U read more te ezoterične pokrete spada i neoplatonizam i hermetizam, podrijetlom iz Egipta, te tekstovi Hermesa Trismegistosa u njegovom glavnom djelu Corpus Hermeticum, zbirci tekstova o astrologiji, magiji i alkemiji.
Овај чланак или његов део изворно је преузет из Речника социјалног рада Ивана Видановића уз одобрење аутора.
Kad se govori o ezoteričnim doktrinama, o ezoteričnim učenjima i tako dalje, misli se na doktrine i učenja kojima je cilj da čovjeka dovedu do unutarnje duhovne i metafizičke spoznaje.
Teorija prosvjeda govori o EOR-u kao prosvjedu protiv racionaliziranog svijeta u kojem je čovjek sveden na puku očitost i korisnost, a ne uzdignut na dostojno i smisleno življenje.
Nemažai ezoterinių žinių mus pasiekė for every renesanso tekstus, kuriuose vystomos neoplatonizmo bei hermetizmo idėjos. Vėliau Europos ezoterizmas integravosi į Rozenkroicerių idėjinį pamatą, o dar vėliau persikėlė į masonų judėjimą. Nuo XIX a. ezoterizmas reiškėsi teosofijoje ir daugybėje iš jos kilusių dvasinių ieškojimų mokyklų.
Natus kreće u potragu za svojim mitom i njegovom materijalizacijom. Neko u ovom stadijumu menja svoje okruženje u potpunosti, neko menja profesiju, neko pravi drastičnu promenu svog izgleda usled dubokih unutrašnjih promena, neko menja ime.
Kršćani moraju razmišljati o novoj religioznosti na suprotan način od znanstvenika. Prvi vide svuda ljude, a ne njihove ideje, dok drugi čine obratno, videći svuda ideje, a ne ljude. Govoreći kao kršćanin o novim religioznostima, govorim o ljudima koji po njima žive, a ti ljudi su moji bližnji.
Poslednji evolutivni nivo svesti je Duhovni nivo ili stadijum postizanja zrelosti Duše. Natus funkcioniše u poravnanju sa Istinom, on je u službi, u poniznosti i skromnosti. Odnosi se na manje od 5 % svetske populacije.
Ezoterizam je više sustav i ideologija, a okultizam zbroj činjenica, umijeća i djelovanja. Postoji i obratno stanje: u širem smislu svaki ezoterizam nužno uključuje i okultizam, jer svoj duhovni upliv širi na cijelu prirodu i svemir.
Najprije izneseš tvrdnju da ako se obreže djete da se oštečuje to i to i sada kao ono nisi ti povjerovao a tvrdio si.....
Intenziv prosvetljenja daje takve okolnosti. To je razlog zašto je intenziv strukturisan tako kako je strukturisan. Ali da li će se iskustvo prosvetljenja dogoditi ili ne, to je stvar između samog praktičara i istine. Taj diskontinuitet, tu apsolutnu prazninu između prosvetljenog i neprosvetljenog stanja svesti, nemoguće je fizički premostiti bilo kojom metodom, tehnikom ili receptom. U nekim duhovnim školama taj procep između istine i uobičajenog stanja svesti nazvan je “bezdanom”, jer se ne može premostiti logikom. Može se samo preskočiti onim skokom koji se u tradiciji hrišćanskog misticizma naziva “skokom vere”. Iz svega do sada navedenog može se lako uvideti da je o prosvetljenju lakše govoriti u negativnim terminima - odnosno šta prosvetljenje nije - nego govoriti šta prosvetljenje jeste. Jedan način da se umu i logičkom shvatanju približi pojam prosvetljenja jeste reći da onaj koji doživljava prosvetljenje i ono što se doživljava ulaze u svojevrsno stanje jedinstva, odnosno da subjekt i objekt prosvetljenja postaju jedno. U slučaju samoprosvetljenja, to bi značilo da ja postajem jedno sa samim sobom - što je logički besmisleno. U stvari, kao što je već rečeno, svaki pokušaj da se pozitivističkim rečnikom opiše prosvetljenje uvek izlazi izvan okvira logike, i zato je jednostavnije govoriti šta prosvetljenje nije. Osim toga, pokušaji da se prosvetljenje opiše rečima često završavaju kao mistične fraze i opisi, nejasne racionalnom umu, poput Isusovog “Ja i Otac smo jedno”.
periodično postoje izmijenjene svesti, u kojima se čovjeku otkrivaju nove istine ili njihove dubine;
Naš uobičajeni, svakodnevni način spoznavanja stvarnosti je uvek putem nekog procesa. Tu su fizički procesi opažanja - čula vida, sluha, mirisa, dodira i ukusa - kao i mentalni procesi mišljenja ili intuitivni i osećajni, emotivni procesi. Tu smo uvek mi onaj koji opaža, i ono što se opaža, uz bilo koji od gore pomenutih načina opažanja. Čak i sebe indirektno doživljavamo kroz neki proces: osećamo se, posmatramo se, mislimo o sebi... U našim životima uvek je prisutna neka vrsta samoopažanja. Dobar način da se u nekoliko reči definiše prosvetljenje jeste reći da je to direktno iskustvo istine. Čarls Berner je takođe koristio definiciju da je prosvetljenje svesno stanje direktnog znanja samog sebe onakvog kakav uistinu jesi.
Report this page